Uff,dugo sam razmisljala kako da pocnem ovu pricu,koja se desila jos u vrticu...Kazu da secanja iz detinjstva izblede ali ja jos uvek kristalno jasno vidim moj vrtic,moje drugare,i onog najsladjeg decaka - moju simpatiju...
Od prvog dana u vrticu druzila sam se sa svima i deca su me volela...Pravili smo te nase "decije nestasluke" koji ce mi uvek ostati u secanju...Tada sam imala prava prijateljstva,jer je najcistije prijateljska ljubav bas u detinjstvu...
A onda jednog dana dosao je Matija...Preslatki decak sa zelenim ocima i svetlo smedjom kosom...Kada sam mislila na njega osecala sam se kao na oblacima...Druzili smo se dosta...Bio mi je ne samo simpatija vec i najbolji drug...
Jednom prilikom,jedna od mojih najboljih drugarica mu je rekla da sam se zaljubila u njega...
Tada sam mislila da nece da znaci mnogo ali,smo tada prestali da se druzimo...On je otisao u drugi vrtic a ja sam sedela na onom nasem istom mestu i cekala da krenem u skolu.Dani su prolazili i krenula sam u skolu...
Od tada ga vise nikada nisam videla...Ko zna da li bih ga sada i prepoznala...Ali,ko zna mozda se jednom i sretnemo

Prelepo je. <3 Nadam se da cete se sresti!

tnx